Одбранила је докторску дисертацију Дидактичко-методичке могућности примене косовско-метохијског народног музичког стваралаштва у основношколској настави музичке културе из области Методикa наставе музичке културе, 2011. године, на Академији умјетности у Бијељини, Република Српска. Током студирања (1993) радила је у основној школи ,,Максим Горки“ у Подгорици, као наставник музичке културе. По завршетку основних студија засновала је радни однос у Основној музичкој школи ,,Стеван Мокрањац“ у Новом Пазару, где је до 2005. године радила као наставник клавира. Од 2004/05. године је у радном односу на Учитељском факултету у Призрену – Лепосавић (Приштински Универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици), где предаје Методику наставе музичке културе, Методику музичког васпитања, Дечје музичке инструменте, Вокално-инструменталну наставу и Хорско певање. Ангажована је на мастер и докторским студијама. У звање доцента бирана је 09.12. 2004. године. Звање ванредног професора стекла је 18.06. 2014. године, а од 19.09. 2019. године је у звању редовног професора, за ужу научну област Mетодика наставе музичке културе. Од 2014. до 2021. године радила је и на Филозофском факултету у Бањој Луци, као гостујући професор. Научне и стручне радове објављује у домаћим и међународним научним часописима и зборницима. Аутор је око 80 научних и стручних радова, две научне монографије: Национално васпитање у настави музичке културе (2012; 2018) и четири приручника за студенте, учитеље и наставнике музичке културе. У својим радовима доминантно разматра васпитни смисао и значај традиционалног народног музичког стваралаштва у настави. Посебну пажњу поклања народном музичком стваралаштву Косова и Метохије, њиховом свеобухватном укључењу у наставне програме за млађе и старије разреде, чиме би се подстакло повезивање са традицијом српског народа и створила основа за етичко утемељење, подстакао патриотизам и осећај одговорности према очувању народног музичког стваралаштва. Учесник је на пројекту ИИИ 47023 „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција“, од 2014. до 2019. године, које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Била је учесник на пројекту Информационо комуникациона технологија у настави (2012/13.) који је реализован на Учитељском факултету у Призрену−Лепосавић, у оквиру Темпус пројекта. Члан je Друштва предметних дидактичара Србије. Председник је културно-просветног удружења Рашанка у Новом Пазару. Оснивач је и руководилац певачких група Рашанке и Рашанкице у Новом Пазару (2002), које негују српску традиционалну народну музику. Већ 20 година Рашанке у континуитету наступају, проносећи славу старог Раса широм света. У свом раду посебну пажњу поклањају очувању старорашких и косовско-метохијских традиционалних народних песама. Овај вид њиховогг деловања од великог је значаја за национално васпитање младих, очување српског националног музичког идентитета и музичког памћења. Певачка група Рашанке је на такмичењу фолклорних ансамбала у Пожаревцу, 2008. године, проглашена за најбољу певачку групу Србије. Добитнице су две прве награде на такмичењу Златни Опанак, Ваљево, 2010. У оквиру хуманитарне манифестације Срцем за срце Србије, која је одржана у Паризу 2010. године Рашанке су одржале целовечерњи концерт. Снимиле су два албума српских традиционалних народних песама. Имале су бројне наступе у оквиру акције Обновимо себе, подигнимо Ступове, и у оквиру других културних манифестација (Преко 150 јавних наступа) О раду ове певачке групе објављени су бројни текстови у штампи, а снимљена је и емисија у оквиру серијала Млади таленти Србије и емисија Ој, невене шестопере, које су део трајне архиве РТС-а (ур. Милица Бајић Ђого). Песма Ој, ружице румена (народна песма коју је М. Васиљевић забележио у Новом Пазару) коју су први пут Рашанке објавиле 2008. године, преведена је на више Европских језика, али се изводи и на српском широм Европе. На овај начин Рашанке су промовисале српски језик и културу широм света. Након доласка на Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу, основала је Хор Учитељског факултета, којим руководи и данас. До сада су имали више десетина јавних наступа на Универзитету и шире. Аутор је више композиција које је извела и снимила са Хором Учитељског факултета. Добитник је Велике награде Фондације Родољуба Нићифоровића, за допринос на пољу неговања традиције и развоју културе са певачким групама Рашанкице из Новог Пазара и са Хором Учитељског факултета из Призрена−Лепосавића (2016) Два пута је добитник признања од стране Студентског парламента Приштинског Универзитета - Косовска Митровица за развој културе и неговање традиције на Универзитету 2009. и 2013.

После бомбародовања Југославије од стране НАТО снага 1999. године, оснива и учествује у оснивању више удружења НАТО жртава и заједно са адвокатима из СР Немачке, Аустрије и Холандије, финансира и води спорове пред домаћим и међународним судовима тражећи правну заштиту за повреде хуманитарних права грађана Републике Србије. Учесник је на великом броју конгреса и научних скупова у земљи и иностранству где се залаже за јачање улоге међународних институција које могу утицати да се спорови у међународним односима решевају мирним путем.. Објавио је велики број научних радова из области заштите индивидуалних права при повреди норми хуманитарног права. Добитник је великог броја признања у земљи и иностранству. Академик је Српске Краљевске Академије научника и уметника. Ради као адвокат у адвокатској канцеларији Нововић у Новом Пазару.

Активно се бави научно-истраживачким радом, писањем и објављивањем текстова у домаћим и иностраним научним часописима и зборницима. Уметничку делатност остварује као пијаниста, кроз солистичка и корепетиторска извођења. Члан је бројих камерних састава и аутор композиција инспирисаних српском фолклором, у оквиру опуса „Наитја“. Предавао је предмет клавир у основним и средњим музичким школама: ЈУ Школа за основно музичко образовање и Средња музичка школа ЈУ СШЦ „Источна Илиџа“ у Источном Сарајеву, РС, БиХ; Музичка школа „Стеван Мокрањац“ у Краљеву; Музичка школа „Др Војислав Вучковић“ у Чачку“; Музичка школа „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, као и у истуреним одељењима Музичке школе „Стеван Мокрањац“, Краљево, у Врњачкој Бањи и Ушћу. Тренутно је запослен на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у звању доцента за ужу научну област Методика музичке наставе. На матичном факултету, шеф је Катедре за научно-истраживачку област, секретар интердисциплинарног научног часописа „Триптих“, секретар Међународног научног скупа „Традиционално и савремено у уметности и образовању“ и кооуредник Тематског зброника радова.

Након одласка професорке Јовичић са поменутог факултета, студије наставља у класи професора мр Соње Радојковић. Основне студије завршава 2003. године и стиче звање Дипломирани музичар − пијаниста. Од 2004. године је у сталном радном односу у Основној школи за музичко образовање у Источном Сарајеву, на радном месту наставника клавира. Даље стручно усавршавање наставља на постдипломским студијама које уписује 2004. године на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву − одсек Методика наставе клавира, у класи професора др Драгољуба Шобајића. Магистарске студије завршава 25. 09. 2008. године, одбранивши магистарску тезу под насловом Савремене почетне школе клавира у нашој педагошкој пракси. Тиме је стекла звање Магистра уметности. Школске 2015/2016. години уписује докторске студије на Универзитету у Сарајеву, Педагошки факултет Сарајево, докторски студиј: „Савремени токови предшколског и основношколског одгоја и образовања – Методика музичке културе“, који успешно завршава 2020. године одбранивши тезу под насловом Клавирска музика у концепцији свестраног одгоја и образивања ученика млађег школског узраста, и стиче звање доктора наука. Објавила је око 20 научних и стручних радова у области музичке педагогије, и имала је бројне наступе као солиста и корепетитор на клавиру.